Ovom prilikom neću pisati o tome kako zaraditi na blogu. To ne znam. Pisaću o tome kako mi je blog pomogao da dobijem nešto što se zove dream-job.
Svi znaju koliko sam bila nezadovoljna svojim poslom. Nezadovoljna-prava reč bi bila nesrećna. U momentu kada sam shvatila da ne želim da mi život prolazi tako što ću gledati na sat svakih 10 minuta i čekati 4 sata da krenem kući, počela sam da tražim novi posao. Slala cv-eve. Razglasila na sve strane, i prijateljima i poznanicima, i bivšim kolegama i sadašnjim kolegama, ostavljala biografije na sve moguće sajtove, odlazila na razgovore… Bavila se aktivnim traženjem novog posla. Uključila sve svoje antene za traženje. Usmerila se samo ka tom jednom cilju. Čak ni na planini nisam bila kako bi mi vikendi bili zagarantovano vreme za traženje posla. Imala svoju rutinu-ponedeljkom Blic posao, četvrtkom Politika, u bloglinesima mi je Infostud na prvom mestu. Rezultat je bio-nekoliko poziva, manje i više interesantnih, nekoliko zavlačenja i nekoliko obećanja.
Postoji jedno pravilo koje sam čak negde pročitala, u vreme moje prve poslovne potrage da najbolje informacije o poslu dolaze upravo od poznanika a ne od prijatelja. Statistike pokazale. Kod mene je to bio slučaj za prvi posao a za drugi, pa poznanik nije prava reč. Više je virtuelna-blog-prijateljica. Ona mi je poslala pravu informaciju u savršeno vreme. Hvala joj.
Usledila je razmena mailova sa mogućim poslodavcem zatim upoznavanje blog-prijateljice (kojoj se gubi virtuelno u nazivu) i na kraju zakazivanje razgovora te sam razgovor juče u Pančevu. Sa pozitivnim ishodom.
Nastaviće se…
Objavljeno od strane elektrokuhinja 
