More

Još davne ‘96 sam se zarekla da je to poslednji put u mom životu da letujem na crnogorskom primorju.

Razlozi za ne-letovanje 96. godine (Igalo) behu:

- more je prljavo

- ulice su prljave

- plaže su prljave i nepostojeće

- gužva

- usluga je loša

Obećanje sam, kao što sam i najavila prekršila, i spustila se do famozne crnogorske obale.

THE TRIP

Put kroz Srbiju je stvarno za anale. Od Šapca do Valjeva na nekim mestima nije bilo ni asfalta (makadam sa rupama se ne može nazvati put), a pri prolasku kroz legendarno Draginje sam se zapitala da li smo u Bangladešu ili u civilizovanoj nam domovini. Tezge na sve strane i stoka koja se opušteno tera nasred puta…

Crnogorci na granici su vrlo friendly, ulazak sa ličnom kartom, bez cimanja i čekanja. Put je i dalje onako scary kao što je i bio, kroz kanjon Morače preporučujem neku dobru tabletu za spavanje ili za smirenje. Ipak, radovi su u toku, tuneli se doteruju, a čak se grade i nekoliko novih deonica.

Stižemo u Herceg Novi posle 12 sati putovanja.

THE STAY

Planirano sunčanje + kupanje je izostalo iz prostog razloga što je bilo hladnjikavo. Oblaci, pa sunce, pa malo kiše…nikako nam nisu dozvoljavali skidanje u kupaći. Zato smo pravili male izlete.

Jednodnevno upoznavanje bokokotorskog zaliva, pentranje po tvrđavama Herceg Novog (postoje tri tvrđave) i izlet u Dubrovnik i Cavtat.

Ispostavilo se kao pun pogodak poseta van sezone. Nema gužve, vreme je prijatno, a ne pretoplo, putevi i plaže puste. Ono što mi je i dalje misterija u HN-u a i šire je nedostatak plaža. Eto ja stvarno, ma koliko se trudila ne mogu one betonske platforme da nazovem plažama. Više podsećaju na ringle. Ringloplaže, to je pravi izraz.

THE PEOPLE

Jadranski muškarac:

1. crna kosa, zalizana maslinovim uljem (Petar Grašo look)
2. naočare na čelu
3. sklonost ka svemu italijanskom

Jadranska žena:

1. jaka, visoka, duga ravna crna kosa
2. uvek na štiklama, pa čak i na plaži i u šetnji
3. preplanula, da ne kažem prepečena

THE VISIT

U Hrvatskoj nisam bila cirka 15 godina. Ozbiljno. A jako sam htela. Sećam se uzanih uličica, stenovitih plaža i čistog mora. Nekada davno, proputovali smo primorje uzduž i popreko.

Na putu do Dubrovnika posetili smo Cavtat. Kako je moguće da je na razdaljini od samo 35 km razlika toliko velika? More je bistro, plaže su lepe, stenovite ili šljunčane, oseti se poznati miris četinara u kombinaciji sa morskom soli… Pijemo kafu na rivi, i nastavljamo za Dubrovnik.

Grad je krcat turistima. Jedino parking mesto koje je slobodno je ispred kafane oblepljene Gotovininim slikama, torcida zastavama, onako, prijateljski nastrojeni vidi se. Šta da radimo, ostavljamo kola i molimo se da ih ne zateknemo u moru. Zujimo po gradu, jedemo pica-parče (Dubrovnik je preskup, naravno), pijemo kafu, i uživamo na stenama. Kola nas čekaju na mestu gde smo ih ostavili. Lep dan.

THE CONCLUSION

Trebaće još puno godina da prođe pa da ta obala počne da liči na nešto. Malo to sve suviše podseća urbanistički na neki Futog ili Veternik. Ipak, promene se vide. I sasvim je ok otići na par dana, van sezone. Onako neplanski. Bez gužve frke i pevaljki. U sezoni ipak, biram Grčku. A ni Karibi nisu loši;)