Pre neki dan legnem da spavam, kad, uzivajuci blazeno i nevino u snu, budem probudjena prvo urlicima, vriskom i cikom a zatim petardama tu u hodniku, povicima iz kola i trubljenjem. Da, da, Rusi su slavili pobedu. Fudbalsku. Moj dragi, znajuci da o fudbalu ne znam nista, pise mi poruku u gluvo doba da se ne potresem, da ce Rusi sigurno da slave, da nije zemljotres, napad marsovaca ili vec neka vremenska nepogoda. Ok, shvatila, nisam infarkt jos dobila, mada na ivici. Nadam se da nece pobediti u finalu, jer naopako, necu smeti iz stana da izadjem!
S mojim komsijama nesto definitivno nije u redu. Da li su to neki sindromi, preostali iz komunizma, nemam pojma. Kod njih nema onog – da komsiji crkne krava, kod njih je, da-mi-komsija-ne-vidi, ne cuje-i-ne-zna za-moju-zivu-kravu. Pre neki dan, krecem na posao, i naravno, koristim stepeniste, mesto lifta (imam taj mali problem s liftovima, pogotovo kad sam sama, a lift onaj zablindirani gde nema mobilnog signala, ne, hvala) i sad, krenem ka stepenistu, kad hoces-jes, vrata od stepenista zakljucana. Da, da, postoje i vrata od stepenista, (pored onih troja vrata kroz koja moram da prolazim i otkljucavam ih da bih dosla do svog stana). Mislim koliki kreten treba da budes da zakljucas stepeniste? Svako ko moze da dodje liftom, moze i stepenistem. Da li je ikome palo na pamet sta u slucaju pozara, ili ne-da-boze iskljucenja struje? Ne, bitno je da se ne vidi sta se kod nas desava. Sprat tajne, to smo mi. Ko zna kakvim se sumnjivim rabotama bave susedi, kad su zavese u hodniku navucene a stepeniste zakljucano. Bog te mazo. Epilog: pronasla kljuc od stepenista i sad teram inat: ostavljam ga otkljucano pa nek se zivi zderu.
Videla coveka sa utokom. Al ne policajca ili obezbedjenjca. Ovaj je bio onako pravi Kalahan, u metrou, sedeo pored mene, sa pistoljem zadenutim u pojas. Bre! Sta ce ti crnome utoka u metrou?! Mislim da sam jedino ja primetila. Onako, pravi, filmski. Da li je dozvoljeno nosenje oruzja obicnom gradjanstvu u sredstvima javnog prevoza, molim odgovor?
Na tv-u ide ruska serija tipa Kozara. Ili Neretva. Sa partizanima i nemcima. Ta-ta-ta-ta! Muzika ko iz otpisanih. Sjajno.
I, da, posle ovih stresnih dogadjaja dobro bi mi doslo jedno relaksiranje u mini banji. Zar ne izgleda potpuno kretenski? Zamisljam mene i dragog kako se jedno drugome smesimo i kuvamo u ovim nadutim jastucima.
I sad molim lepo- pa kako da ne volis Rusiju?
*Секс в большом городе= Sex and the city
Objavljeno od strane elektrokuhinja 
