Svi znaju da ja baš nisam neki tip za celonoćne izlaske, ali s obzirom da su neke specijalne okolnosti bile u pitanju, odlučila sam se za ovu noćnu akciju . Da, da, do 7 ujutru. Pa ne sećam se kad sam se u 7 vratila kući. Verovatno poslednji put negde u 2. razredu srednje škole, kad sam čekala prvi bus. Eh, kakva su to vremena bila… O tome neki drugi put a sada exkluzivni izveštaj o moskovskom noćnom životu, evo iz prve ruke.
1. Noćna vožnja taksijem po centru, sa taksistom koji pojma nema gde ide u poluraspadnutoj ladi (naravno). Nekoliko vrtenja u krug, pa gubljenja, al na kraju ipak uspešni dolazak.
2. Klub se zove Krizis Zanra. Na bini neki dečkići pevaju, od ACDC-a do Majkla Dzeksona. Ludilo. Definitivno imaju krizu žanra.
3.Muvanje od šanka do podijuma uz treskanje, skakanje, đuskanje, vikanje i pevanje uglas. Klasika.
4. Dobila sam novog drugara-Alekseja. Aleksej je: mlađi od mene 10 godina, plus niži za dve glave, plus Rus, a ja ne pričam ruski, što njemu savršeno nije smetalo. Elem, i to što sam razumela, pravila sam se da ne razumem, uglavnom poenta je sledeća: hteo je da idemo napolje, da pričamo. O čemu, pomislih, da neće možda o školi, nešto u stilu, ne ide mi dobro matematika? Svašta. Ruski muškarci definitivno imaju petlju. Posle se čak i nadurio, al vidim brzo je našao novu žrtvu. Ko zna, možda mu se posrećilo?
5. Već posle 4 ja ne funkcionišem. Ama ič. I hoću kući, i spava mi se i dosta mi je. Kad smo odvukli zabludelu nam drugaricu s podijuma, već je svanulo uveliko. 5 sati! Dan napolju! A ja nisam u svom krevetu! Strašno!
6. Naravno, potrebno je obnoviti energiju i posle celonoćnog bdenja, pojesti štogod. Pljesavica u Moskvi nema. Al zato ima kurica* na svakom koraku, pečenih. Kurice smo preskočili i uvukli se u neki čudan restoran/češku-pivnicu/piceriju. Sve odjednom. Od čitavog menija, na nekih desetak strana, bilo je moguće pojesti jedan sendvič. Tako i uradismo. Sa slaninom, pomfritom, jajem na oko. Energetska masna bomba.
Al je bilo dobro, ipak. Preporučujem. U umerenim količinama, naravno. Par puta godišnje i to je to. U protivnom, išijas, lumbago i čukljevi. Mislim ipak sam ja dama u tridesetim.
*kurica nij e ono što ste prvo pomislili. To je piletina. 
Na slici se može, u gornjem levom uglu videti i kalašnjikov. Ako se dobro zagledate.
Objavljeno od strane elektrokuhinja 
