Pretvaram odrasle ljude u male sneske belice

I zato, budite dobri i pazite sta radite!

Stigla zima

Napolju 0 C. Oblacno, nema ni traga suncu, a danas je nesto malo snega promicalo. Nosim kapu, kozne rukavice i duboke cipele. Sivo je i mracno. Idealno vreme za ne-mrdanje iz kreveta pijenje caja i citanje. Sreca pa sam se ponovila i sad sam mirna neko vreme.

Cekaju me verno;

Moje tuzne kurve, od G. G. Markesa

Stocicu postavi se, Aleksandra Genisa,

Mulej, novi Erlend Lu,

empire „V“, Peljevinov,

Crni album od mog omiljenog Kurejsija,

Otkacene price iz Latinske Amerike

i jedan pokusaj na ruskom Одноэтажная Америка Iljfa i Petrova.

Bice ovo jedna duuuga duuga i samotna zima.

Gastarbajterske muke

Šta je ono što čini srećnim svakog gastarbajtera:

1 Plazma keks. Trpam ga u sebe u nenormalnim količinama, pa dok mi se ne smuči. Plus planiram da ponesem omanju zalihu, kako za sebe tako i za drugove sapatnike. Ako iko razmišlja o dobrom poslovnom poduhvatu, evo jedan tip: uvoz plazma keksa u Rusiju. Em nas ima puno, em i Rusi ga vole. Dakle, razmislite!

2. Smoki. Negde sam pročitala, ako baš morate da jedete gricklice, e pa potrudite se da to ne bude smoki. Gori je i od čipsa. Dakle, mastan, slan, i… pa šta čovek još da poželi!

3. Dobre stare krem bananice. Trpaju se u džepove. Taman staju.

4. Burek. Mislim da je burek prvi doručak svakog gastarbajtera koji dotakne rodnu grudu.

Sumiram svoj prvi dolazak posle 6 meseci i evo šta sam primetila. Ustvari, neću da pričam šta sam primetila, ispričaću vam jednu priču, događaj od pre par dana.

Vraćamo se autobusom sa Tare. Stajemo u jednom selu. Na stanici žena, drži kofer u jednoj ruci i ima kesu u drugoj. Kroz kesu se providi sok, domaći i nešto uvijeno u foliju. Vozač izlazi napolje, a žena mu daje kofer, i nešto ga pita. Zatim mu daje kesu. Kofer se stavlja u prtljažnik, žena sa osmehom maše, zahvaljuje se i odlazi. U kesi je doručak za vozača, domaći sok i sendvič u foliji.

Nije imala para, al mu je napravila doručak.Možda ovakve stvari nisam primećivala ranije. Al otkako sam došla primetila sam da sam se promenila.

Aeroflot-aeroshit

Ako ste ikada mislili da je kupovinom karte u avionu, vase mesto zagarantovano, e pa grdno ste se prevarili. Vase mesto ne da nije zagarantovano, vec mozete da izvisite za kartu, mesto, a mogu da vam vrate pare i da uopste ne stignete tamo gde ste planirali.

Meni se desilo ono prvo. Dakle, dugo ocekivani povratak kuci se pretvorio u duuugo duuugo putovanje kuci.

Stigla sam na aerodrom dva sata ranije, kao sto i treba. Stala u red. I bas u momentu kad sam trebala da predam kartu, gospodja na check inu je vrlo poslovno izjavila kako nema mesta na mom letu, i kako nas petoro ne mozemo da udejmo u avion. Molim vas stanite u kraj, imam drugi let da radim. Ok, a sta sa nama? Kaze gospodja, doci ce neko iz komercijalne sluzbe da se pozabavi. Da li je potrebno reci da apsolutno niko nije dosao narednih pola sata, i da smo morali sami da se tumbamo po aerodromu u potrazi za komercijalnom sluzbom aeroflota? Naravno da se nalaze iza nekakvih neobelezenih vrata, da niko ne bi mogao da ih pronadje.  Onda je krenuo red svadjanja, pa red izvinjavanja. „:Zao nam je ali nista ne mozemo da uradimo. Mozete da uhvatite sutrasnji let (?!)“ Kakav crni sutrasnji let, alo bre, jeste vi normalni?

Dokaz da svadjanje pomaze je i to da je nekakav let preko Frankfurta izdejstvovan, u paketu sa biznis klasom (za koju mi se u poverenju savrseno fucka),  jer da li cu da stojim, ili da jedem kavijar,  nije me briga.  Hocu da dodjem kuci i to je sve. Sledilo je nekoliko-satno otpadanje u biznis laundzu, koriscenje interneta, jedenje svega sto moze da se strpa u sebe, a zatim let za Frankfurt, sa akavijarom, lososom, votkom, sampanjcem i kalifornijskim vinom, besplatnim papucama i entertainment programom. Onda u Frankfurtu opet klosarenje po aerodromu, spavanje na klupi, gubljenje vremena, ne radjenje apsolutno nicega i smrzavanje (aerodrom se izgleda ne greje, ne bih znala razlog). Ko ide u Frankfurt, nek ponese subaru, hladnije je nego u Moskvi. Takodje, ko spava na klupi, na hladnom aerodromu, zaradi bol u ledjima i vratu. Ako neko zna dobru masazu u Novom Sadu, slobodno mi javite.

Stigoh ja kuci. Umesto 2.5 sata putovanja, obisla sam pola sveta i stigla sa 12 sati zakasnjenja. Obozavam aeroflot.

*Evo sta pise u komercijalnoj sluzbi aeroflota. Mozete da ostanete bez mesta u avionu. Al sta da se radi, bas nas briga!