Pravac u 2009

Probudila se i umila. Kofer spakovala. Ves oprala i stan sredila. Kafu popila. Pa polako na avion. Sa aviona direkt na zurku.

Cao Moskvo narednih 11 dana, dobrodosao Novi Sade!

Lepo se provedite i nek vam 2009 bude mnogo bolja nego ova 2008.

Ajd’ uzdravlje!

Novogodišnja žurka

Firma nam je priredila novogodišnju proslavu. Klopa na nivou-kanapei s lososom, pita iz Osetije (ovo je otkriće za mene),salatice, šunkice, voće, vodka i naravno šampanjac. Za svaku pohvalu. Ono što me je fasciniralo je ozbiljnost ruskog dela firme kojom se pristupa proslavi. Dakle, taj dan se obukla specijalna haljina, ukrasila se  biserima, zatim preobulo se u salonke, napravila frizura a moguće da se posetio kozmetičar, stilista i šminker. Muška kombinacija se sastojala iz košulje sa dezenom, pantalona na štraftu i obaveznih špicastih lakovanih cipela. Molim lepo. Elegant.

Srpski deo firme nije tako ozbiljno shvatio celu situaciju pa su se mogle videti i patike, farmerice (naopako, kako neugledno) a šminke ako ne računamo labello, retko ko da je imao. Počelo se sa  latino ritmovima uz poduži solo izvesne flamenko-igračice-koleginice da bi u neko doba sve prešlo u (o tako) zaboravljeni tehno-elektro-rave fazon, sa nekakvim kosmičkim tonovima gde se u transu igralo

Sreća pa je kompjuter opšte dobro, te se tu provukla i pokoja normalna stvar za đuskanje. Kako je sve izgledalo-pa prosudite sami. Slike za potpuni uvid u situaciju. 

Balalaika

Алексей Архиповский „Ваня“

Mis sveta, i još koješta

Evo da i ja obeležim kad sam već na licu mesta. Pre neki dan, Ruskinja je pobedila na izboru za mis sveta. Slatka je i plava, studira na fakultetu za gas i naftu, a iz nepoznatog razloga voli i da s vremena na vreme prošeta pored Kremlja sa srpskom zastavom . http://englishrussia.com/?p=2168

I još koješta…

U tramvajima po Moskvi postoje grejači za dupe. Kakav genijalan pronalazak! Uđeš u tramvaj smrznut sa -7C direkt na vrelo sedište.

Dvd film na kome piše da pored ruskog sinhronizovanog prevoda ima i originalni engleski je čista laž. Ja kupila i dobila samo ruski. Nema veze, obradovaću neku rusku koleginicu.

Navukla sam se na krošku kartošku. Ruska verzija fast food lanca, a glavni meni je kroška kartoška ili krompir  pečen u rerni, u foliji, sa maslacem i sirom, i raznim salatama po izboru. Kako dobro dođe na ove zimske minuse!

Dani su sve kraći i kraći. Budim se po mrklom mraku, idem na posao po mraku, a tako se i vraćam. Već danima je mračno i sivo, ni traga suncu. Kad oblak zasedne iznad Moskve, taj se ne pomera sve do maja.

I za kraj, pokušavam da se nekako dovučem do kuće za Novu godinu. Ne ostaje mi se 11 neradnih dana u Moskvi. Drž’te mi palčeve!

Политехнический музей

Da malo prekinem seriju melanholično-zimskih postova (mada sam na ferveksu ovih dana), evo jednog  posta edukativno-informativnog karaktera.

Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.

Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.

Zgrada muzeja je sagrađena  1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni  centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i  Rusije.

Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.

Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.

Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).

Zato, uživajte u fotkama;)

Sputnik

Lajka i ostale svemirske kuce

Odelo za šetnje po svemiru

Boršč s mesom

Kosmička putešestvija

Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)

Vrlo vrlo stari TV