Sivo nebo se nadvilo nad Moskvom. Bolje reci crno. Napolju je mracno, toliko da u stanu drzim upaljeno svetlo.
Nesto me muci prehlada, kanda od ovih visokih temperatura (ipak je decembar, a +5), totalno neprirodno za Moskvu. To se kazu, nije desilo u poslednjih 150 godina.
Bila sam na koncertu. Pravom ruskom rok-koncertu. Odvukla me s posla koleginica. Trebalo mi je nesto drugacije. Htela sam da pricam na ruskom i da gledam nepoznata lica. Oko mene dvadesetogodisnjaci, na bini se smenjuju bendovi iz citave Rusije, a ja cavrljam na losem ruskom sa 4 ruskinje. Nadrealno. Nekako me sve to podsetilo na srednjoskolske dane. Ne secam se kad sam otisla na „svirku“. Ozbiljno. Sto ne znaci da necu ponoviti.
Od Lare sam dobila odlican link, za nedeljno tmurno popodne. U e-novinama izlazi u nastavcima tekst Deca Putina. O ruskim bespucima, o kulturi, i citavoj jednoj generaciji. Mnogo mi se dopalo. Uplaticu ja sebi kartu trans-sibirskom zeleznicom. Hocu, hocu. I to zimi, dok pucketa inje po prozorskom oknu. Videcete.
Objavljeno od strane elektrokuhinja 
