U momentu kada sve oko mene izgleda kao da se raspada i da ceo svet odlazi dođavola, svoju savršenu sreću pronalazim u:
jednom teget pokrivaču. Mnogo je lep, odmah da vam kažem.
Svojoj novoj sobi. Obitavanju u njoj. Prilagođavanju, ja njoj i ona meni. Čišćenju. Ovo više kao metafora.
Puzzlu (ili puzlama) kako ko više voli. Upravo kupljenim, 1000 komada, i instaliranim u ugao sobe, za „posle subote“. Čim prođe subota, krećem u meditaciju. Na slici je nekakav srednjevekovni zamak na vrh brda. Baš se tako i ja nekako osećam. Pomalo usamljeno a uzvišeno. Mnogo sam poetična, o da.
Brazilskim zvucima sa sokom od pomorandže.
Ne, ne, odlučila sam da se ne nerviram. Pa šta bude…
jul 3, 2009 u 01:54
Ako je pokrivač dovoljno dug da pokrije i stopala, onda super
jul 3, 2009 u 10:24
To su srecetine
uzivaj
jul 3, 2009 u 10:57
Sib, pokriva stopala, zavisi samo koliko komada je potrebno. (Sto vise pominjemo rec „stopala“, to ce vise foot-fetishista da posecuje ovaj blog. A vec ih ima poprilican broj!)
Marice, eh… za mene i jesu. Otprilike na to se svodi smisao mog zovota u poslednje vreme.
jul 3, 2009 u 12:49
Ususkaj se u teget pokrivac dok budes puzzlala,lol
jul 3, 2009 u 15:23
Deda, mislim da cu upravo to da uradim, cim se vrnem kuci s rabote
jul 23, 2009 u 16:38
slika sklopljenih puzzli je u nekom narednom postu? očekujemo je
jul 24, 2009 u 22:55
Dobro je, onda!
Nikako nemoj da se nervirash, da ne bi, ne daj Boze, u napadu nervoze od tog drazesnog teget prekrivacha napravila 1000 puzli!