3 prvomajske crtice

maj 4, 2009

dsc00101Napravila sam skok u Evropu na tri dana. Produženi vikend zbog prvog maja, i eto mene u Nemačkoj opet. Malo sam biciklirala, pomalo i plivala, dobrano se naparila u sauni, a zatim sve to završila odličnom klopom (a za moje-moskovske pojmove i prilično  jeftinom). Volela bih kad bih mogla tako češće-da pravim te kratke evropske izlete. Prija mi klopa, prija mi i klima, sve je tako malo i slatko… Avaj, daleko je Moskva.

* * *

Danas viđena 4 ( i slovima četiri) zgodna, dobroobučena i normalna ruska muškarca u Stalovaji*.  Šta to podrazumeva-prvo dobru frizuru, ne klasičnu rusku (slepljene šiške na čelu plus neizbežni repovi pozadi). Druga stvar na koju se obraća pažnja su cipele a ako su kojim slučajem patike u pitanju, tip ma kakav je dobija prelaznu ocenu. Dakle ako su cipele normalne vrlo je moguće da se radi o izvanrednom ruskom muškarcu koji je verovatno deo života proveo u inostranstvu ili je puno puno putovao, najverovatnije sluša dobru muziku govori engleski i postoji mogućnost čak da ne pljuje na ulici. Napominjem da je ovo poslednje vrlo redak slučaj. I sad zamislite, 4 takva tipa pojave se danas u našoj kantini! Ne ne ne, mora da su bili stranci…

* * *

Najavljuje se velika vojna parada 9. maja, za Dan Pobede. Jeste da sve to zvuči strašno interesantno, mislim ipak će tamo neki supersonični avioni da nadleću Crveni trg, da se voze tenkovi i šta-ti-ja-znam-šta-sve-ne… Ali! Parada počinje u 9 ujutru, s tim da stanice metroa u centru neće raditi od 7 ujutru. Biće gužva, frka, milioni ljudi…Mislim, šta-treba ustati u 5, naći mesto u gomili i čekićati nekoliko sati, a zatim se peške vratiti jedno 20 km od centra do stana? Neka hvala. Mislim da ću prespavati paradu. Ipak je neradni dan 😉

* Stalovaja=столовая= kantina (može da znači i restoran i trpezarija).


Čekajući proleće

april 11, 2009

Negde iznad RusijeVratila sam se u moju zimu. Imam novi pasoš i novu frizuru a sve ostalo je po starom; metro, šljaka, spavanje. Sneg se (o iznenađenja li!) otopio. Da, dragi moji, u samom gradu nema snega, mada gledajući iz aviona, po obodu Moskve, još se može sasvim pristojno skijati.

Post-putujuća odluka je smanjiti (nikako nikako izbaciti) noćne izlaske.  Em skupo (a krizis je, svi to znaju) em sam ja u nekakvoj kontemplativno-samodovoljnoj fazi kada sam sama sebi najbolji drug. Tu su knjige, tu su i filmovi, tu je i novi fotoaparat (rođendanski poklon od jedne drage osobe), pa čim malo otopli, a svi se je l te nadamo da ipak hoće, izlazim na ulicu i fotografišem.

Nisam se još porusila, što znači da ne nosim štikle, ne češljam se na poslu, i ne šminkam u metrou. Jedino mi se ruski poboljšava. Na slici ispod, vidi se osim lepog lica moje padruge i jedan sasvim opušten ženski daily outfit.

Russian daily outfit

Zaboravih najbitnije! Karte za Baljšoj teatar rezervisane dva meseca unapred. O da. Jedva čekam!


Sauna experience

april 2, 2009

Napustila sam hladnu i mracnu Moskvu na par dana i evo me u srcu Evrope-u Nemackoj. Tu sam do nedelje, a onda opet u staru dobru majcicu Rusiju. Koristim vreme za setnju, oporavak od loseg vremena, za bazen, i moju novootkrivenu strast-saunu.

9740Ako trazite idealno mesto za kupanje u mineralnim vodama, Stuttgart je savrsen grad za vas. Obiluje raznim slankastim, toplim i lekovitim izvorima, a nemci ne bi bili nemci kad ne bi  napravili od toga pravi ugodjaj.  Kupaliste koje sam izabrala se zove Bad Kanstatt a kompleks u sebi sadrzi razne bazene, razlicitih temperatura, sa mehuricima koji vas golicaju i masiraju po svim delovima tela a tu je naravno i jacuzzi za kraj. Plus sauna.:)

Danas sam bila u fazonu da ispitam cak tri razlicite saune. Prva je aromatizovana, sa mirisom jabuke, i po mom misljenju nekako najprijatnija. Temperatura oko 70 C, nije previse toplo, i ostane se oko 15tak minuta. Pa pod ‘ladan tus. Druga je parno kupatilo, zapravo tuрsko kupatilo je drugi naziv, gde je toplo i vlazno. Nije lose, sedeti tako u magli i baviti se filozofskim razmisljanjima. Treca je mazohisticki nastrojena finska sauna. Od punih 90 C. Imali smo tu cast da prisustvujemo polivanju vrelog kamenja odredjenom mirisljavom mesavinom kako bi se napravila para, sto su ostali sapatnici- nemci prihvatili sa odusevljenjem, dok sam ja razmisljala da li da izadjem odmah, dok sam jos ziva ili da se junacim pa ostanem jos koji minut. Osecaj je kao da se kuvate u jednom velikom loncu, disati se ne moze, a mirisljava mesavina vas gusi i stipa za nos. Odustala sam od kuvanja, i zakljucila da je 70C sasvim dovoljno za mene.

Jedino sto mi je pomalo kvarilo ugodjaj su stariji sugradjani Stuttgarta koji se jelte razgolite u potpunosti, pa onda pogled nije bas neki savrsen. Cini mi se da sam bila najmladja tamo. Naravno, pravila u sauni nalazu  da ne mozete sedeti u kupacem kostimu, nego se svi lepo razgolite, pokazu sve one delove tela koje nikako ne treba pokazivati kad se predje odredjeno doba, tj ne treba ih prikazivati ako bas i nisu reprezentativni. Nemci naravno s tim nemaju problema, pa onda onako… hm, kruzis pogledom ili zatvoris oci i mislis na nesto lepo. Tako sam ja.

Ujedno, ovo je bila odlicna vezba protiv sramezljivosti, ako je potrebno otici na nudisticku plazu, slobodno me zovite, nemam vise problem s tim!


Gastarbajterske muke

novembar 14, 2008

Šta je ono što čini srećnim svakog gastarbajtera:

1 Plazma keks. Trpam ga u sebe u nenormalnim količinama, pa dok mi se ne smuči. Plus planiram da ponesem omanju zalihu, kako za sebe tako i za drugove sapatnike. Ako iko razmišlja o dobrom poslovnom poduhvatu, evo jedan tip: uvoz plazma keksa u Rusiju. Em nas ima puno, em i Rusi ga vole. Dakle, razmislite!

2. Smoki. Negde sam pročitala, ako baš morate da jedete gricklice, e pa potrudite se da to ne bude smoki. Gori je i od čipsa. Dakle, mastan, slan, i… pa šta čovek još da poželi!

3. Dobre stare krem bananice. Trpaju se u džepove. Taman staju.

4. Burek. Mislim da je burek prvi doručak svakog gastarbajtera koji dotakne rodnu grudu.

Sumiram svoj prvi dolazak posle 6 meseci i evo šta sam primetila. Ustvari, neću da pričam šta sam primetila, ispričaću vam jednu priču, događaj od pre par dana.

Vraćamo se autobusom sa Tare. Stajemo u jednom selu. Na stanici žena, drži kofer u jednoj ruci i ima kesu u drugoj. Kroz kesu se providi sok, domaći i nešto uvijeno u foliju. Vozač izlazi napolje, a žena mu daje kofer, i nešto ga pita. Zatim mu daje kesu. Kofer se stavlja u prtljažnik, žena sa osmehom maše, zahvaljuje se i odlazi. U kesi je doručak za vozača, domaći sok i sendvič u foliji.

Nije imala para, al mu je napravila doručak.Možda ovakve stvari nisam primećivala ranije. Al otkako sam došla primetila sam da sam se promenila.Tara


Aeroflot-aeroshit

novembar 4, 2008

dsc01047Ako ste ikada mislili da je kupovinom karte u avionu, vase mesto zagarantovano, e pa grdno ste se prevarili. Vase mesto ne da nije zagarantovano, vec mozete da izvisite za kartu, mesto, a mogu da vam vrate pare i da uopste ne stignete tamo gde ste planirali.

Meni se desilo ono prvo. Dakle, dugo ocekivani povratak kuci se pretvorio u duuugo duuugo putovanje kuci.

Stigla sam na aerodrom dva sata ranije, kao sto i treba. Stala u red. I bas u momentu kad sam trebala da predam kartu, gospodja na check inu je vrlo poslovno izjavila kako nema mesta na mom letu, i kako nas petoro ne mozemo da udejmo u avion. Molim vas stanite u kraj, imam drugi let da radim. Ok, a sta sa nama? Kaze gospodja, doci ce neko iz komercijalne sluzbe da se pozabavi. Da li je potrebno reci da apsolutno niko nije dosao narednih pola sata, i da smo morali sami da se tumbamo po aerodromu u potrazi za komercijalnom sluzbom aeroflota? Naravno da se nalaze iza nekakvih neobelezenih vrata, da niko ne bi mogao da ih pronadje.  Onda je krenuo red svadjanja, pa red izvinjavanja. „:Zao nam je ali nista ne mozemo da uradimo. Mozete da uhvatite sutrasnji let (?!)“ Kakav crni sutrasnji let, alo bre, jeste vi normalni?

Dokaz da svadjanje pomaze je i to da je nekakav let preko Frankfurta izdejstvovan, u paketu sa biznis klasom (za koju mi se u poverenju savrseno fucka),  jer da li cu da stojim, ili da jedem kavijar,  nije me briga.  Hocu da dodjem kuci i to je sve. Sledilo je nekoliko-satno otpadanje u biznis laundzu, koriscenje interneta, jedenje svega sto moze da se strpa u sebe, a zatim let za Frankfurt, sa akavijarom, lososom, votkom, sampanjcem i kalifornijskim vinom, besplatnim papucama i entertainment programom. Onda u Frankfurtu opet klosarenje po aerodromu, spavanje na klupi, gubljenje vremena, ne radjenje apsolutno nicega i smrzavanje (aerodrom se izgleda ne greje, ne bih znala razlog). Ko ide u Frankfurt, nek ponese subaru, hladnije je nego u Moskvi. Takodje, ko spava na klupi, na hladnom aerodromu, zaradi bol u ledjima i vratu. Ako neko zna dobru masazu u Novom Sadu, slobodno mi javite.

Stigoh ja kuci. Umesto 2.5 sata putovanja, obisla sam pola sveta i stigla sa 12 sati zakasnjenja. Obozavam aeroflot.

*Evo sta pise u komercijalnoj sluzbi aeroflota. Mozete da ostanete bez mesta u avionu. Al sta da se radi, bas nas briga!

dsc01051


More

maj 5, 2008

Herceg NoviJoš davne ’96 sam se zarekla da je to poslednji put u mom životu da letujem na crnogorskom primorju.

Razlozi za ne-letovanje 96. godine (Igalo) behu:

– more je prljavo

– ulice su prljave

– plaže su prljave i nepostojeće

– gužva

– usluga je loša

Obećanje sam, kao što sam i najavila prekršila, i spustila se do famozne crnogorske obale.

THE TRIP

Put kroz Srbiju je stvarno za anale. Od Šapca do Valjeva na nekim mestima nije bilo ni asfalta (makadam sa rupama se ne može nazvati put), a pri prolasku kroz legendarno Draginje sam se zapitala da li smo u Bangladešu ili u civilizovanoj nam domovini. Tezge na sve strane i stoka koja se opušteno tera nasred puta…

Crnogorci na granici su vrlo friendly, ulazak sa ličnom kartom, bez cimanja i čekanja. Put je i dalje onako scary kao što je i bio, kroz kanjon Morače preporučujem neku dobru tabletu za spavanje ili za smirenje. Ipak, radovi su u toku, tuneli se doteruju, a čak se grade i nekoliko novih deonica.

Stižemo u Herceg Novi posle 12 sati putovanja.

THE STAY

Tvrđava ŠpanjolaPlanirano sunčanje + kupanje je izostalo iz prostog razloga što je bilo hladnjikavo. Oblaci, pa sunce, pa malo kiše…nikako nam nisu dozvoljavali skidanje u kupaći. Zato smo pravili male izlete.

Jednodnevno upoznavanje bokokotorskog zaliva, pentranje po tvrđavama Herceg Novog (postoje tri tvrđave) i izlet u Dubrovnik i Cavtat.

TvrđavaKotorIspostavilo se kao pun pogodak poseta van sezone. Nema gužve, vreme je prijatno, a ne pretoplo, putevi i plaže puste. Ono što mi je i dalje misterija u HN-u a i šire je nedostatak plaža. Eto ja stvarno, ma koliko se trudila ne mogu one betonske platforme da nazovem plažama. Više podsećaju na ringle. Ringloplaže, to je pravi izraz.

THE PEOPLE

Jadranski muškarac:

  1. crna kosa, zalizana maslinovim uljem (Petar Grašo look)
  2. naočare na čelu
  3. sklonost ka svemu italijanskom

Jadranska žena:

  1. jaka, visoka, duga ravna crna kosa
  2. uvek na štiklama, pa čak i na plaži i u šetnji
  3. preplanula, da ne kažem prepečena

THE VISIT

Cavtat plažaU Hrvatskoj nisam bila cirka 15 godina. Ozbiljno. A jako sam htela. Sećam se uzanih uličica, stenovitih plaža i čistog mora. Nekada davno, proputovali smo primorje uzduž i popreko.

Na putu do Dubrovnika posetili smo Cavtat. Kako je moguće da je na razdaljini od samo 35 km razlika toliko velika? More je bistro, plaže su lepe, stenovite ili šljunčane, oseti se poznati miris četinara u kombinaciji sa morskom soli… DubrovnikDubrovnikPijemoDubrovnik kafu na rivi, i nastavljamo za Dubrovnik.

Grad je krcat turistima. Jedino parking mesto koje je slobodno je ispred kafane oblepljene Gotovininim slikama, torcida zastavama, onako, prijateljski nastrojeni vidi se. Šta da radimo, ostavljamo kola i molimo se da ih ne zateknemo u moru. Zujimo po gradu, jedemo pica-parče (Dubrovnik je preskup, naravno), pijemo kafu, i uživamo na stenama. Kola nas čekaju na mestu gde smo ih ostavili. Lep dan.

THE CONCLUSION

Poziram na stenamaTrebaće još puno godina da prođe pa da ta obala počne da liči na nešto. Malo to sve suviše podseća urbanistički na neki Futog ili Veternik. Ipak, promene se vide. I sasvim je ok otići na par dana, van sezone. Onako neplanski. Bez gužve frke i pevaljki. U sezoni ipak, biram Grčku. A ni Karibi nisu loši;)


Golija

mart 26, 2008

U petak se zaputismo na Goliju. Snežnu, vetrovitu i ledenu.

Posle višesatnog truckanja po Srbiji, smestili smo se u fenomenalne apartmane Golijski dar, koje ovom prilikom namerno reklamiram. Ako se zaputite u ove predele toplo ih preporučujem. U pitanju su komplet opremljeni apartmani na sprat , sa šporetom, escajgom, toplom vodom, tv-om, fenom i čak peglom i daskom za peglanje-iako vam u golijskim vrletima baš i neće trebati ispeglana košulja, ali dobro).

Moja nesanica je i ovaj put pobedila (pun mesec, šta li…) te sam se prve noći vrtela po krevetu kao na ražnju i slušala momke u prizemlju kako ćućore.

dscn08662.jpg

sprat

Subota je bila rezervisana za planinu. Pakovanje celodnevne hrane i vode+ debele čarape i cipele+ kamašne i hopla!- sve je spremno. Neki su prtili sneg, a drugi (kao ja ) su se provlačili među poslednjima i uživali u blagodetima čiste staze. 🙂 Golija je sva u četinarskim šumama, a izgubiti se praktično je nemoguće jer su staze lepo obeležene. Na samom vrhu duvao je ledeni vetar toliko da su mi se i ruke i noge oduzele. Tek posle par sati, kad se krv odledila, shvatila sam da gacam u potpuno mokrim cipelama, a da kraj pešačenja nije na vidiku. Definitivno je vreme za nove cipele. Ove su odslužile svoje.dsc02904.jpg

nas-dve.jpg

Kako smo stigli u dom, izvesni planinar-piroman je založio vatru toliko da se napravio stub vreline kroz stepenište, te smo se jedno vreme kuvali kao u sauni, al se neko ipak dosetio i otvorio prozor ne bi li jara izašla na minus.

Jedni su napravili palačinke, drugi su skuvali vino, a treći poneli pivo i da vidiš kako se noge brzo odmrznu. Takođe, problema sa nesanicom te noći nisam imala.

U nedelju smo u povratku svratili do isposnice Svetog Save, uklesane u steni, a zatim na tvrđavu Maglič. Maglič se ne bi obrukao ni kao scena u Gospodaru Prstenova. Izgleda opako. Usledilo je truckanje do Novog Sada, i to bi bilo to. Poslednji planinarski vikend pre ruske stepe.  Kada ću videti planine sledeći put-teško je reći. Neki Ural možda, ili Kavkaz?

I, da. Napunih 30. Okruglih. Na današnji dan.

Isposnica: isposnica.jpg

Maglič:6.jpg

Zabranjena upotreba mosta:zabranjena-upotreba-mosta.jpg