Srećice

jul 2, 2009

U momentu kada sve oko mene izgleda kao da se raspada i da ceo svet odlazi  dođavola, svoju savršenu sreću pronalazim u:

jednom teget pokrivaču.  Mnogo je lep, odmah da vam kažem.

Svojoj novoj sobi. Obitavanju u njoj. Prilagođavanju, ja njoj i ona meni. Čišćenju. Ovo više kao metafora.

Puzzlu (ili puzlama) kako ko više voli. Upravo kupljenim, 1000 komada, i instaliranim u ugao sobe, za „posle subote“. Čim prođe subota, krećem u meditaciju. Na slici je nekakav srednjevekovni zamak na vrh brda. Baš se tako i ja nekako osećam. Pomalo usamljeno a uzvišeno. Mnogo sam poetična,  o da.

Brazilskim zvucima sa sokom od pomorandže.

Ne, ne, odlučila sam da se ne nerviram. Pa šta bude…Pogled

Advertisements

Sauna experience

april 2, 2009

Napustila sam hladnu i mracnu Moskvu na par dana i evo me u srcu Evrope-u Nemackoj. Tu sam do nedelje, a onda opet u staru dobru majcicu Rusiju. Koristim vreme za setnju, oporavak od loseg vremena, za bazen, i moju novootkrivenu strast-saunu.

9740Ako trazite idealno mesto za kupanje u mineralnim vodama, Stuttgart je savrsen grad za vas. Obiluje raznim slankastim, toplim i lekovitim izvorima, a nemci ne bi bili nemci kad ne bi  napravili od toga pravi ugodjaj.  Kupaliste koje sam izabrala se zove Bad Kanstatt a kompleks u sebi sadrzi razne bazene, razlicitih temperatura, sa mehuricima koji vas golicaju i masiraju po svim delovima tela a tu je naravno i jacuzzi za kraj. Plus sauna.:)

Danas sam bila u fazonu da ispitam cak tri razlicite saune. Prva je aromatizovana, sa mirisom jabuke, i po mom misljenju nekako najprijatnija. Temperatura oko 70 C, nije previse toplo, i ostane se oko 15tak minuta. Pa pod ‘ladan tus. Druga je parno kupatilo, zapravo tuрsko kupatilo je drugi naziv, gde je toplo i vlazno. Nije lose, sedeti tako u magli i baviti se filozofskim razmisljanjima. Treca je mazohisticki nastrojena finska sauna. Od punih 90 C. Imali smo tu cast da prisustvujemo polivanju vrelog kamenja odredjenom mirisljavom mesavinom kako bi se napravila para, sto su ostali sapatnici- nemci prihvatili sa odusevljenjem, dok sam ja razmisljala da li da izadjem odmah, dok sam jos ziva ili da se junacim pa ostanem jos koji minut. Osecaj je kao da se kuvate u jednom velikom loncu, disati se ne moze, a mirisljava mesavina vas gusi i stipa za nos. Odustala sam od kuvanja, i zakljucila da je 70C sasvim dovoljno za mene.

Jedino sto mi je pomalo kvarilo ugodjaj su stariji sugradjani Stuttgarta koji se jelte razgolite u potpunosti, pa onda pogled nije bas neki savrsen. Cini mi se da sam bila najmladja tamo. Naravno, pravila u sauni nalazu  da ne mozete sedeti u kupacem kostimu, nego se svi lepo razgolite, pokazu sve one delove tela koje nikako ne treba pokazivati kad se predje odredjeno doba, tj ne treba ih prikazivati ako bas i nisu reprezentativni. Nemci naravno s tim nemaju problema, pa onda onako… hm, kruzis pogledom ili zatvoris oci i mislis na nesto lepo. Tako sam ja.

Ujedno, ovo je bila odlicna vezba protiv sramezljivosti, ako je potrebno otici na nudisticku plazu, slobodno me zovite, nemam vise problem s tim!


Политехнический музей

decembar 9, 2008

Da malo prekinem seriju melanholično-zimskih postova (mada sam na ferveksu ovih dana), evo jednog  posta edukativno-informativnog karaktera.

Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.

Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.

Zgrada muzeja je sagrađena  1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni  centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i  Rusije.

dsc03380Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.

Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.

Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).

Zato, uživajte u fotkama;)

Sputnik

Sputnik

Lajka i ostale svemirske kuce

Lajka i ostale svemirske kuce

Odelo za setnje po svemiru

Odelo za šetnje po svemiru

Borsc

Boršč s mesom

Kosmos

Kosmička putešestvija

Nekakvo sokocalo za ko-zna-sta (Visoka pec mozda?)

Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)

Vrlo vrlo stari TV

Vrlo vrlo stari TV


Pretvaram odrasle ljude u male sneske belice

novembar 30, 2008

dsc012601🙂 I zato, budite dobri i pazite sta radite!


Gastarbajterske muke

novembar 14, 2008

Šta je ono što čini srećnim svakog gastarbajtera:

1 Plazma keks. Trpam ga u sebe u nenormalnim količinama, pa dok mi se ne smuči. Plus planiram da ponesem omanju zalihu, kako za sebe tako i za drugove sapatnike. Ako iko razmišlja o dobrom poslovnom poduhvatu, evo jedan tip: uvoz plazma keksa u Rusiju. Em nas ima puno, em i Rusi ga vole. Dakle, razmislite!

2. Smoki. Negde sam pročitala, ako baš morate da jedete gricklice, e pa potrudite se da to ne bude smoki. Gori je i od čipsa. Dakle, mastan, slan, i… pa šta čovek još da poželi!

3. Dobre stare krem bananice. Trpaju se u džepove. Taman staju.

4. Burek. Mislim da je burek prvi doručak svakog gastarbajtera koji dotakne rodnu grudu.

Sumiram svoj prvi dolazak posle 6 meseci i evo šta sam primetila. Ustvari, neću da pričam šta sam primetila, ispričaću vam jednu priču, događaj od pre par dana.

Vraćamo se autobusom sa Tare. Stajemo u jednom selu. Na stanici žena, drži kofer u jednoj ruci i ima kesu u drugoj. Kroz kesu se providi sok, domaći i nešto uvijeno u foliju. Vozač izlazi napolje, a žena mu daje kofer, i nešto ga pita. Zatim mu daje kesu. Kofer se stavlja u prtljažnik, žena sa osmehom maše, zahvaljuje se i odlazi. U kesi je doručak za vozača, domaći sok i sendvič u foliji.

Nije imala para, al mu je napravila doručak.Možda ovakve stvari nisam primećivala ranije. Al otkako sam došla primetila sam da sam se promenila.Tara


Dan grada (День города) & Bulgakov

septembar 7, 2008

Juce i danas, na ulicama grada slavi se 861. rodjendan Moskve. U gradu je potpuna ludnica. Kao da se svih 14 miliona ljudi slilo u centar. Koncerti, predstave na otvorenom, vasari svakojaki i naravno vatromet…

Jucerasnji dan sam posvetila trenutnocitajucem Bulgakovu. Prvo smo sedele (bolje reci lezale) na Patrijarsijskom ribnjaku (tamo gde se Voland pojavljuje u romanu Majstor i Margarita), prosle kroz omiljenu mi ulicu Malaya Bronaya (takodje se spominje u romanu) a zatim posetile Bulgakovski dom. To je zgrada u kojoj je Bulgakov ziveo i radio kao lekar i pisao svoj najpoznatiji roman. Moze se videti njegov lekarski pribor, rukopisi, stare fotografije, „posta ljubavi“,  i jedan savim mali crni macak koji se provlaci izmedju nogu. Behemot original. Moze se popiti kafa u kaficu, a ulaz u kucu je besplatan.

Posle Bulgakova opet u gradsku vrevu, medj milione ljudi. Pa na pizzu i koka kolu. Pa kuci… A danas, videcemo gde ce put da me nanese. Dotad, prijatno nedeljno popodne zelim!


Šta sve možeš s jednom knjigom

april 24, 2008

Juče je bio svetski dan knjige, a u to ime, evo nekoliko zgodnih saveta čemu sve može da služi jedna knjiga.

1. Kao lek protiv dosade. Obavezno se nosi na put, u lekarske čekaonice, pred ambasade i u gradski prevoz. Ako svaki dan pročitaš 10 strana, u busu, to je jedna knjiga mesečno. I to je već nešto.

2.Kao odbrambeni mehanizam*. Kad neko čita on kao da je zaštićen. Niko ga neće dirati niti uznemiravati. Knjiga je i dalje jedna velika nepoznanica. Dakle, ako želite da se zaštitite od tuđih pogleda i reči, samo knjigu u šake.

3. Za širenje vidika. Ovo ne treba posebno objašnjavati.

4. Knjiga deluje kao odličan izolator ako na nju posadite svoju guzicu, umesto na goli beton. Čuva jajnike.

5. Kao small talk. Umesto o vremenu, može se pričati i o knjigama. Jedan odličan pristup za upoznavanje ljudi.

6. Kao procena karaktera. Kaži mi šta čitaš i znaću kakva si osoba. (Ovo samo oni iskusniji).

* Knjigu je moguće koristiti i kao odbrambeno sredstvo u slučaju napada na vaše fizičko ja. Za ovo su pogotovo zgodne one malo deblje knjige, sa tvrđim koricama.

Pošto je Moskva tek za par nedelja (ni kod njih se ne radi za praznike ) opskrbila sam se knjigama i krećem na put. Idemo do Herceg Novog, pa ćemo se muvati i po hrvatskom primorju.

Praznični kontigent sadrži:

– Justejn Gorder: Kći direktora cirkusa

– Peter Heg: Osećaj gospođce Smile za sneg

– Mišel Uelbek: Platforma.

Šta vi čitate ovih dana?