Saveti za nesanicu

april 17, 2008

Danas sam čula nekoliko korisnih saveta za one koji se (kao ja ) ovih dana pate s nesanicom. (Vidim dosta njih nabasa na blog tražeći nesanicu, pa hajmo, saveti).

1. Uveče, pre spavanja, noge u vruću vodu. Solo varijanta sa lavorčetom, a još je lepše u društvu, sa ukućanima, svi đuture noge u kadu, i milina. Rekao g. Kang, poznati štutgartsko-koreanski refleksolog a informaciju prenela dijaspora. Kažu pomaže zagarantovano.

2. Naučno je dokazano da samo ležanje u krevetu, sa zatvorenim očima ima potpuno isti efekat kao i spavanje. Dakle, sledeći put misliti o tome, kad san neće na oči.

3. Nema razloga još dodatno se stavljati pod pritisak rečenicom: „moram da spavam“, jer u suštini, šta će se desiti? Možda nećete spavati ove noći, možda ne ni sledeće, ali naš prirodni sat je tako fantastično podešen da posle nekoliko neprospavanih noći, telo će tražiti san, i sve odjednom nadoknaditi. Zar nije zgodno? I sama pomisao na ovo me već raduje i čini da sam manje pod pritiskom“moranja spavanja“.

Kako se vi borite protiv nesanice?

Advertisements

Tri vikend crtice- šetnja, moda & razbibriga

april 14, 2008

U nedelju sam se odlučila za šetnju, tu po komšiluku.

Petrovaradinska tvrđava, ali sa druge strane. Potrebno je napipati ulaz, tamo negde kod Trandžamenta, između jedne kuće i nekog raspadnutog kamiona, a zatim kreće iznenadjenje. Kroz šanac, stiže se na jedan puteljak koji vodi okolo-naokolo kriz gustiš pored streličarskog kluba, i izlazi na padinu s koje se vidi Novi Sad. Na ovom delu tvrđave nema žive duše, verovatno svi znaju samo za glavni plato. Pronašle smo i najbolje mesto za sedenje. Zid širok pola metra, ušuškan tako da niko tuda ne prolazi, sa muzičkom pozadinom (neka grupica entuzijasta je vežbala u obližnjem ateljeu) i uživancija je bila potpuna. Većina novosađana uopšte ne zna za ovaj deo a ja tvrdim da je upravo taj deo tvrđave najlepši.

Na glavnom platou je bila neverovatna gužva, i čini se da je većina posetilaca odlučila da se do samog platoa popne kolima. Čemu to? Zar nije čar malo prohodati i udahnuti vazduh. Malo fizičke aktivnosti nikom neće škoditi, a i nama pešacima je lepše da se ne provlačimo između kola. Ne sećam se da je kolima dozvoljen pristup na Kalemegdan.

Već neko vreme posećujem ovaj sajt i svaki put se prijatno iznenadim. Jedan helsinški coolhunter fotografiše ljude na ulici koji privlače pažnju svojim stilom oblačenja. Da li su to hevi-metalci, pankeri, uredno skockane žene za posao, ili pak srednjoškolci koji prate japansku modu-nije bitno. Ima tu svega i svačega. Od ručno-šivenih kombinacija do second-hand prerađevina. Ono što mi se dopada je izražena individualnost. Svi kao da se trude da se razlikuju što više međusobno. Što po bojama, što po stilovima. Interesantno mi je i kako se muškarci oblače. Da se kod nas neko tako obuče, verovatno bi proglasili da je gay. Kod nas važi i dalje ono pravilo-samo se utopiti u okolinu – pravilo uniformisanosti. I to pogotovo u muškom svetu. Patike i trenerka su i dalje omiljena kombinacija. I to trenerka ona šuškava. Za žene – ove godine je to bila kombinacija farmerke upasane u čizme. Žene su ipak, malo maštovitije. Bar menjaju iz sezone u sezonu. Trenerka i patike su stalna postavka poslednjih 15 godina. Aman! Nije moda samo fashion tv. Potrebno je imati i nešto što se zove stil.

Linkovi za razbibrigu:

Soviet Russia ima interesantan tekst o Juriju Gagarinu sa nekoliko video zapisa o kosmičkim putovanjima.

Na b92 putopis iz prve ruke o Jakutsku-najhladnijem gradu na planeti.

Prijatan dan!


Šta sve možeš u Novom Sadu kad ne radiš

april 8, 2008

Ne sećam se da sam u poslednje dve godine, provela ijedan dan godišnjeg u Novom Sadu. Zbog toga su mi ovi slobodni i nezaposleni dani vrlo interesantni.

Pomislio bi neko kako sa tolikom količinom slobodnog vremena čovek prosto nema šta da radi; potpuno pogrešno! Sve ono što sam oduvek htela da radim, a nisam imala vremena, sada je našlo pravi momenat.

Čitanje. Svega što mi padne pod ruku. Za vikend Persepolis, Marjane Satrapi. Autobiografska priča o odrastanju u Iranu, u doba revolucije. Knjiga je urađena u vidu stripa i na duhovit način opisuje kako se jedna devojčica nosi sa svim onim životnim problemima koji nastaju pod represivnim režimom. U neku ruku, blisko nama… Postoji i crtani film, ali ne sećam se da je kod nas igrao. Više o Persepolisu ovde.

Učenje Jezika, programa, istraživanje… Uvek postoji nešto…

Šetanje. Centrom usred radnog vremena. Kad se setim onih dana kad nisam mogla da promolim nos napolje, i kako sam samo zavidela svim tim silnim ljudima što sede po kafanama usred radnog vremena. E pa sad sam i ja jedna od tih.

Kuvanje. Pronalaženje novih recepata i sastojaka, isprobavanje, eksperimentisanje.

Joga. U jutarnjim časovima, uz izlazak sunca, ili pak uveče uz romantični zalazak. Mogu da biram.

Ne-spavanje bez griže savesti. Mogu da legnem rano, a mogu da uopšte ne spavam. I da se ne nerviram zbog toga. Jer naravno, sutradan mogu da ustanem kadgod mi se prohte.

Druženje. Dnevno. Noćno. Uz kafu. Uz vino.

Ima tu još zgodnih stvari. Da ne dužim. Lepo je biti na odmoru u svom gradu.


Domaći zadatak

april 3, 2008

dsc00671.jpgDala sam sebi domaći, da učim pomalo ruskog svaki dan. E sad, problem je u sledećem: uz svu moju dobru volju, neki pošten udžbenik nisam našla. U IPS-u ćete pre pronaći kompletan kurs sa cd-om za švedski nego bilo kakvu knjigu o ruskom. Čak ni one knjižice sa frazama više ne postoje. Čudi me s obzirom na to kako se svi busamo u grudi da su nam Rusi veliki prijatelji. Po tome bi trebalo da nam knjižare vrve od ruskog a narod da upija svako rusko slovo. No, o licemerju neću ovaj put govoriti.

Ono što sam našla su dve simpatične knjižice, negde iz sedamdesetih godina (ovo pretpostavljam pošto pravog datuma izdavanja nema). Potpuno je fenomenalno kakve sve stvari čovek može da sazna.

Udžbenik ruskog jezika, 8. strana: Uobičajena zvanična forma obraćanja je reč товариш+prezime. Товариш takođe služi i kao forma obraćanja kada govorimo s nepoznatim ljudima. Da se zna, odma’ na početku!

Iz teksta o ženskoj i muškoj odeći: Elena Vasiljevna se sprema za put u Beograd, i stavlja stvari u kofer. Između ostalog, Elena pakuje kombine(?) naramenice i kragnu. Ako neko zna šta je kombine, nek javi. Da nije kombinezon? Ako jeste, čemu uopšte služi?

Naravno svi akteri su ili inženjeri, hemičari ili doktori. Biznismena (novopečeniha ni staropečenih) kao ni menadžera u ono vreme nije bilo.

Jesam već spomenula kako je internet čudo? Za sve one koji planiraju da provedu prvomajske praznike u majčici Rasiji ( i one koji planiraju da me posete jednog dana), evo nekoliko zgodnih linkova za učenje i osvežavanje ruskog :

Russian Lessons – lekcije, gramatika, sa audio fajlovima i pričicama na ruskom. Ja se preznojah, još na prvoj Меня зовут Маша.

Master Russian – početni kurs ruskog, sa gomilom linkova i interesantnih članaka

Listen 2 Russian – još jedan dobar sajt za početnike

Russian for everyone – svakodnevne situacije i testovi za proveru znanja.


Uživancija

mart 31, 2008

Ne radim više.

Probudim se rano.

Napolju sunce.

Popijem čaj.

Operem kosu.

Odem na pijacu.

Skuvam nešto lepo.

Skypujem.

Surfujem.

Blogujem.

Život počinje u tridesetoj? Kakva istina!

cvecka.jpg


Tri vikend – crtice: otkaz, viza & lektira

mart 17, 2008

U nedelju sam radila. Ima nešto dobro u tim radnim nedeljama. Kao prvo sama sam. Kao drugo ne zvone telefoni-mir i tišina. Kao treće, sam svoj dj. I kao finale-dragi mi doneo komplet ručak na posao. U šerpici, sa sve escajgom i salvetama. Posle okrepljujućeg ručka stigao šef, a ja hranom obodrena dala otkaz. Dobro je nedeljom dati otkaz. Nekako simbolično. Osećam se lako i poletno. Nemam taj teški kamen nad glavom. Uglavnom, tu sam još dve nedelje, završavam šta se završiti da, a onda odoh…

Viza je od danas u pasošu. Gledam tu jedinu ćiriličnu vizu i mislim se: eto ti. E sad – dobila si je, i šta ćeš sad? Znaš li ti bre gde je Moskva luda ženo? 🙂

Igraj Igraj IgrajČitam Igraj Igraj Igraj, Haruki Murakamija. To sam ja sebe častila za otkaz. Kakva priča! Kakav stil! Oduševljavaju me misterije koje on tako dobro opisuje. U Sputnik, ljubav sam ostala prikovana za onu scenu kada Mju priča kako je osedela, u zabavnom parku u Švajcarskoj. Mislim da sam i ja zbog te priče dobila par sedih. Sve su me žmarci podilazili niz kičmu. A danas, isti taj osećaj i u Igraj igraj igraj. Scena kad recepcionerka ode na 16. sprat hotela Dolphin i svetla se ugase. Ona sama, u mraku, a koraci se približavaju tap-tap-tap. Jeza. Sjajan je taj Murakami.


Tri vikend – crtice

mart 9, 2008

Bila sam na kuglanju. U onoj fensi-šmensi kuglani o kojoj je svojevremeno etotako pisala. Dobiješ cipelice, kugle za devojčice u roza boji, i kad prvi put baciš ne desi se ništa. Pa onda još par puta baciš pa budeš najgora od svih, pa se malo jediš jer si najgora, pa te uče oni iskusniji dok pored sebe gledaš likove koji kao da su iz Big lebowskog izašli. No, i taj osećaj poraza brzo prođe jer se svako na kraju uštosi. Dobije svoj zamah, svoju taktiku. Bio je neki lik koji je razbijao. Stane na početak staze, pa se natrći, pa odmerava onu kuglu, sve gledajući cilj, pa napravi sitno-sitno tri koračića i onda se zakuca na liniju, zafrljači je i pogodi sve iz cuga. Zanimljivo za gledati. Još nemam neki posebni pristup, al jedno sam shvatila: ne baciti već zarolati. Moja tajna formula.dsc00662.jpg

omon_ra.jpgPreporuka za vikend lektiru: Omon Ra, Viktora Peljevina. Sajna knjiga, nekako dirljiva. O dečaku koji je želeo da postane kosmonaut. Kako lepa reč – kosmonaut. Cela priča je stavljena u meni potpuno poznat kontekst. Sećate se onih škola u prirodi? Testera, Deliblatska peščara ili Divčibare. Pa mirisi one kuhinje. „To je bila menza, gde nas je čekao ohlađen ručak, iako je bilo vreme večere- stigli smo nekoliko sati kasnije nego što su nas očekivali. Ručak je bio poprilično bezukusan – supa sa zvezdicama, piletina sa pirinčem i kompot.“ O kako se sećam tih kompota. U limenim čašama. Nikako ih nisam volela.

U današnjem blicu izašao interesantan tekst. Ruski vojnik (pijan naravno), seo u tenk, otišao u radnju, kupio dve vodke a pri povratku, tenkom udario u kuću. Mogu da zamislim kako je izgledao kad je odlazio: Hej drugari, trknuću tenkom do radnje kome šta treba? Dve vodke, još nešto? Ima snimak na English russia. Evo ga link.