Dan

jun 19, 2009

Jutro.

P(r)ogled, kafa, email, stepenice, put, kontejner, voćni kamion,metro- вход, переход, выход, semafor, pretrčavanje, hodanje, stepenice, ofis, kompjuter.

Podne

Badminton, kafa, čaj, ručak, telefon, čavrljanje, ofis.

Popodne.

Kompjuter, kompjuter, kompjuter, badminton, kompjuter, 6h, досвиданя, metro-вход, переход, выход, prodavnica, red, stan, krevet.

Veče

Tuširanje, losos, internet.

Noć

Nesanica, stara drugarica.

DSC00545


Čekajući proleće

april 11, 2009

Negde iznad RusijeVratila sam se u moju zimu. Imam novi pasoš i novu frizuru a sve ostalo je po starom; metro, šljaka, spavanje. Sneg se (o iznenađenja li!) otopio. Da, dragi moji, u samom gradu nema snega, mada gledajući iz aviona, po obodu Moskve, još se može sasvim pristojno skijati.

Post-putujuća odluka je smanjiti (nikako nikako izbaciti) noćne izlaske.  Em skupo (a krizis je, svi to znaju) em sam ja u nekakvoj kontemplativno-samodovoljnoj fazi kada sam sama sebi najbolji drug. Tu su knjige, tu su i filmovi, tu je i novi fotoaparat (rođendanski poklon od jedne drage osobe), pa čim malo otopli, a svi se je l te nadamo da ipak hoće, izlazim na ulicu i fotografišem.

Nisam se još porusila, što znači da ne nosim štikle, ne češljam se na poslu, i ne šminkam u metrou. Jedino mi se ruski poboljšava. Na slici ispod, vidi se osim lepog lica moje padruge i jedan sasvim opušten ženski daily outfit.

Russian daily outfit

Zaboravih najbitnije! Karte za Baljšoj teatar rezervisane dva meseca unapred. O da. Jedva čekam!


Ruski bioskop

januar 22, 2009

cinema_00Kao veliki filmofil i poklonik bioskopa, nasla sam se u zemlji gde su filmovi sinhronizovani na ruski. To je postala praksa, ne samo u Rusiji vec i u dobrom delu Evrope. Koliko se secam, u Nemackoj je prilicno tesko naci normalan bioskop, u Ceskoj i Madjarskoj takodje, u Britaniji se sem blockbustera ne prikazuje prakticno nista drugo, za ostale ne znam al mogu da pretpostavim. Srbi bi trebalo da slave, jer su jedni od retkih koji mogu da uzivaju u izvornim filmovima. Verovatno je to jedan od razloga sto mozemo mnogo lakse (nego prosecan Rus, Amerikanac ili Ceh) da razlikujemo spanski od portugalskog, svedski od holandskog ili ruski od ceskog.

Da se ja vratim na temu. Postoji 1 (i slovima jedan) bioskop u Moskvi (nesto pod pokroviteljstvom evropske unije koliko sam shvatila) gde se daju filmovi sa subtitlovima! O, hvaljena nebesa, kakve li srece. Posle 8 meseci pogledala sam svoj prvi bioskopski film u Rusiji. Kakav dozivljaj! Kakvo uzbudjenje! Ceo dan sam cupkala i jedva cekala da odem s posla pravac u bioskop.

Karte su oko 7-8 evra, bioskop nije veliki, ali je sasvim pristojan. Meke, udobne stolice, odlicno ozvucenje, ima mesta za noge kol’ko hoces. Fin neki svet se skupio, ima i mali kafe (gde se izmedju ostalog sluzi i sushi).

Na repertoaru je bio Choke (neko mi ga je preporucio jos ranije na blogu, al ne uspeh da ga skinem). Film odlican, ocekivanja ispunjena, a iznenadjenje u vidu aplauza na kraju filma, jos me drzi. Da, da, u ruskom bioskopu se tapse na kraju, verovali ili ne. O, sta ce sve covek ovde videti, i toliko toga nauciti!


Политехнический музей

decembar 9, 2008

Da malo prekinem seriju melanholično-zimskih postova (mada sam na ferveksu ovih dana), evo jednog  posta edukativno-informativnog karaktera.

Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.

Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.

Zgrada muzeja je sagrađena  1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni  centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i  Rusije.

dsc03380Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.

Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.

Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).

Zato, uživajte u fotkama;)

Sputnik

Sputnik

Lajka i ostale svemirske kuce

Lajka i ostale svemirske kuce

Odelo za setnje po svemiru

Odelo za šetnje po svemiru

Borsc

Boršč s mesom

Kosmos

Kosmička putešestvija

Nekakvo sokocalo za ko-zna-sta (Visoka pec mozda?)

Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)

Vrlo vrlo stari TV

Vrlo vrlo stari TV


Pretvaram odrasle ljude u male sneske belice

novembar 30, 2008

dsc012601🙂 I zato, budite dobri i pazite sta radite!


U kakvom to izobilju uzivam?

oktobar 19, 2008

Kao nastavak na prosli post, evo i liste moskovskog izobilja. Dakle sta to ima u Moskvi, a u Srbiji ne. (Poredjenje Moskva-Srbija a ne Moskva Novi Sad iz ociglednih Velicinskih razloga). Jedna Moskva=dve Srbije. Jedna Moskva=46  Novih  Sadova. Otprilike tako nekako.

1. Ikra i losos u velikim kolicinama. Svaka radnja od giga-mega supermarketa do sasvim malih lokalnih „Produkti“ radnji ima vrlo pristojnu ponudu razne ribe, od kojih je (za mene) najbitniji losos jer ga najvise jedem. Em je ukusan, em zdrav em jeftin. Losos mu ovde dodje kao kod nas mortadela (S tim da mortadela nije ni ukusna ni zdrava, a pitanje je koliko je jeftina). Isto vazi i za ikru. Plus sto je i afrodizijak, sto za mene nema nikakvo znacenje (pogledati post o ruskim muskarcima, ranije) ali nek se zna. Sve u svemu losos, na dnevnom meniju, dogod sam ovde i dok mi se ne smuci. Njam.

2. Susena riba. Uz pivo Rusi vole da jedu susenu ribu. Moze biti cela upakovana, ili u delovima isecena. Ukus je kao cips od ribe a tekstura kao zvakaca guma, prilicno teska za zvakanje. Vrlo slana. Nije lose ponekad pregristi i ovu egzotiku, al ne prepoucujem onima koji ne vole da experimentisu.

3. Internet. E to je za nas apsolutne ovisnike najbitnija stvar. Vrlo je lako prikaciti se (ne treba nikakva potvrda stanodavca, papirologija je minimalna), ima milion i jedan provajder, svi su odlicni i svi su jeftini. I sad, sta covek jos moze pozeleti? Ja moju brzinu od 8000kbit/sec placam manje od 20 evra (plus delim sa cimerom, dakle moj deo je 10 evra). Koliko me secanje sluzi, bezobrazni SBB i telekom naplacuju neku mizernu brzinu sa raznim ogranicenjima 20 evra. Sramota stvarno.

4. Veliki parkovi. U skoro svakom delu grada postoji po jedan park velicine, kao pola Novog Sada. Ako se vec ugledamo na ruse u necemu, bilo bi dobro da to bude njihova ljubav prema zelenilu, odrzavanju postojeceg drveca i sadjenju novog. Leti su ovi parkovi prepuni izletnika, a zimi su zaledjeni i sluze kao velika klizalista. To cu tek da vidim kako izgleda, jedva cekam pravu hladnocu. 🙂

5. Velike i dobro snabdevene knjizare. Moskvici su veliki citaci. Citaju u metrou, na stanicama, u parkovima, u tramvajima, … Postoji nekoliko lanaca knjizara, koje su prostrane, dobro snabdevene, i lepo organizovane po sektorima. Naravno da je veci izbor i strane, i ruske literature, vise se prevodi, vece je trziste. Upravo zbog toga i ucim ruski, kako bih mogla da citam sve te silne knjige. A, ne rekoh da su knjige generalno jeftinije nego u Srbiji? Opet prst na celo.

6.Restoranska ponuda. Pre samo deset godina, u Moskvi niste mogli da jedete nigde van kuce. A onda je naisao restoranski bum i sada mozete da uzivate u svim mogucim svetskim kuhinjama. U Moskvi moze da se nadje sve sto na kugli zemaljskoj postoji,a  najinteresantnije mi zvuce sve te silne nacionalne kuhinje iz bivsih SSSR republika (gruzijska, tadzicka, jermenska, ukrajinska, kazahstanska…). Ja sam se trenutno navukla na japance. Valjda zato sto kod nas osim standardnih cevapi-pljeskavica-pica-spagete ponuda ne postoji nista drugo.

7. Jeftina mobilna telefonija. Postoji opet milion i jedan mobilni operater i svi se takmice ko ce da bude jeftiniji i bolji. Za svakog postoji neki idealni paket. Tako i za nas strance, postoji fora da za iste pare telefoniramo po Moskvi i da zovemo fiksni bilo gde u Evropi. A cenu bolje da ne kazem.Moze da izazove talas protesta kod nas. 😀

8. Jeftine komunalije. Ovo mozda zvuci kao najdosadnija stavka, al s obzirom da sam se u poslednje vreme informisala kako stoje stvari u domovini, vidim neka silna poskupljenja su na pomolu. Zato je ovo bitno reci. Dakle, kao energetski jaka zemlja, struja, gas,voda i grejnje su zanemarljive stavke u kucnoj ekonomiji. Dok sam zivela sama, struja za ceo mesec bese oko 3 evra. Smesno. Mogu da zamislim koliko je tek grejanje jeftino.

Ajmo sad, kako je kod vas?


Tri bitne crtice

oktobar 10, 2008

Preselila sam se. Promenila deo grada, nacin zivota i razdaljinu do posla. Od sada, zivot sa cimerom-Nemcom. Kako ce mi biti, cuce se. Znam da bi mnogi voleli da sam nasla cimerku-Ruskinju, ali sorry guys, ova ponuda je ipak bila bolja.

Zivot bez kompjutera  je kao poljubac bez brkova Potrebno je organizovati se i kolko-toliko provesti vreme zanimljivo (sto u Moskvi nije neka nauka).Prosetala sam se pored najvece staljinke-Univerziteta Lomonosov, videla poznatu panoramu Moskve, i posetila Darvinovski muzej. Fosili, dinosaurusi, genetika… Iako je sve na ruskom, Darvin je odlican nacin da se provede popodne.

Citam Billa Brysona-The lost continent. O putovanjima po malim gradovima Amerike.

I come from Des Moines. Somebody had to.

When you come from Des Moines, you either accept the fact without question and settle down with local girl named Bobby and get a job at firestone factory and live there for ever and ever, or you spend your adolescence moaning at length about what a dump it is and how you can’t wait to get out, and then you settle with a local girl named Bobby and get a job at Firestone factory and live there for ever and ever.

Mozda Rusija i nije tako losa? 😀

Imam gomilu neprocitanih postova u bloglinesima, sreca pa stize vikend, bice vremena za obnavljanje gradiva. Citam ja sve, natenane, malo po malo….