Moskva u nekoliko crtica

maj 31, 2008

Posle peripetija sa internet momcima koji niti pričaju niti razumeju ijedan drugi jezik osim ruskog (kao i svi ostali rusi, naravno) Internet sa velikim I, napokon je stigao u moj novi moskovski dom.

Odakle da krenem?

Posle dvonedeljnog boravka u metropoli, evo i prvih zapažanja.

1. Ruski ja apsolutno neophodan. Engleski, nemački ili francuski vam nece biti ni od kakve pomoći. Srpski može da posluži. Moj ruski je trenutno na nivou trogodišnjeg deteta. Hoću piti, jesti, hvala, dovidjenja, zdravo, mama, tata.

2. Rusi piju. I to mnogo. Apsolutno svi. Mladi, stari, sredovečni, žene, muškarci, na putu do posla, sa posla, uveče, ujutru. Vodku nisam nešto primetila, ovde je pivo zaštitni znak. Kad me vidite sa politarkom piva na ulici znaćete da je asimilacija uspešno završena.

3. Ruskinje su prelepe, ovo nije nikakav mit. Zgodne, uvek doterane u suknjicama, sve jedna na štiklama, i to onim visokim, hodaju u njima kao ja u patikama. Neke čak i trče. Svaka čast. Opet, kad me vidite kako hitam na metro trčeći na štiklama, znaćete da sam postala prava ruskinja. Što se naravno nikad neće dogoditi.

4. Ruski muškarci nisu lepi. Bar se ja nešto ne nagledah lepote u ovom mom kratkom boravku. Ne znam šta se dešava sa frizerima ovde, ali muškarci su vrlo loše ošišani. Ili imaju neke totalno demode šiške, dugačke, pa još splasnute po čelu, plus neizbežne repiće po vratu. Neverovatno. Onako kao da su malo zarasli, al nekako ružno.

5. Moskva je ogromna. Hajde što je mnogoljudna, nego je prostorno nepojmljiva. Potpuno sam fascinirana podzemnim prolazima. S jedne strane ulice na drugu nemoguće je napraviti zebru, pošto bi trebalo zaustaviti saobraćaj na po 15 minuta. Zato su ljudi lepo prokopali sve što se prokopati moglo, pa imate čitave male gradove pod zemljom. Siđete dole, pa hodate, i hodate, tu su i radnjice i pijaca, i pekara i svašta još, i tamo negde kroz 10 minuta ste na drugoj strani ulice.

6. Boršč je super. Kao neka paradajz čorbica. Crven, gust, slan i kiselkast. I ovsene kašice su im super.

7. Moskva je zelena. Primetila sam da samo u mom najbližem susedstvu imam tri parka. I to pristojna parka. Sa rečicom, sređenim stazama i šumom.

Danas odoh do muzeja kosmonautike. Nekako sam isplanirala da mi to bude prvi na listi.

PS- Jako mi prija totalni izostanak srpske političke realnosti ovde. Kad se samo setim koliko vremena čovek u Srbiji provede razmišljajući o političkim prilikama ili čitajući vesti, shvatim koliko je Rusija dobra za mene. Na tv-u eventualno može da se vidi predsednik Medvedev u poseti Kazahstanu, a o Srbiji niko ni ne pomišlja.

Vise slika na flikeru:)

Advertisements

До свидания

maj 15, 2008


Moskovsko odbrojavanje

maj 9, 2008

Od sledećeg petka sam u Moskvi. Valjda ta neka prava nervoza proradi tek onda kad shvatiš ograničen broj dana koji ti ostaje na raspolaganju. Treba se spakovati, ali pametno (kako da znam da je kofer ispod 50 kg, kako?) pozdraviti sa svima, a razmišljanja tipa da-li-sam-uradila-pravu-stvar ostaviti iza sebe. Mnogo sam mudra vidim. Jedva spavala noćas. Od uzbuđenja. Do petka ću se nadam se smiriti.

Jeste primetili kako je danas lep dan? Počela predizborna tišina. Mislim da ćemo kolektivno svi odahnuti.


More

maj 5, 2008

Herceg NoviJoš davne ’96 sam se zarekla da je to poslednji put u mom životu da letujem na crnogorskom primorju.

Razlozi za ne-letovanje 96. godine (Igalo) behu:

– more je prljavo

– ulice su prljave

– plaže su prljave i nepostojeće

– gužva

– usluga je loša

Obećanje sam, kao što sam i najavila prekršila, i spustila se do famozne crnogorske obale.

THE TRIP

Put kroz Srbiju je stvarno za anale. Od Šapca do Valjeva na nekim mestima nije bilo ni asfalta (makadam sa rupama se ne može nazvati put), a pri prolasku kroz legendarno Draginje sam se zapitala da li smo u Bangladešu ili u civilizovanoj nam domovini. Tezge na sve strane i stoka koja se opušteno tera nasred puta…

Crnogorci na granici su vrlo friendly, ulazak sa ličnom kartom, bez cimanja i čekanja. Put je i dalje onako scary kao što je i bio, kroz kanjon Morače preporučujem neku dobru tabletu za spavanje ili za smirenje. Ipak, radovi su u toku, tuneli se doteruju, a čak se grade i nekoliko novih deonica.

Stižemo u Herceg Novi posle 12 sati putovanja.

THE STAY

Tvrđava ŠpanjolaPlanirano sunčanje + kupanje je izostalo iz prostog razloga što je bilo hladnjikavo. Oblaci, pa sunce, pa malo kiše…nikako nam nisu dozvoljavali skidanje u kupaći. Zato smo pravili male izlete.

Jednodnevno upoznavanje bokokotorskog zaliva, pentranje po tvrđavama Herceg Novog (postoje tri tvrđave) i izlet u Dubrovnik i Cavtat.

TvrđavaKotorIspostavilo se kao pun pogodak poseta van sezone. Nema gužve, vreme je prijatno, a ne pretoplo, putevi i plaže puste. Ono što mi je i dalje misterija u HN-u a i šire je nedostatak plaža. Eto ja stvarno, ma koliko se trudila ne mogu one betonske platforme da nazovem plažama. Više podsećaju na ringle. Ringloplaže, to je pravi izraz.

THE PEOPLE

Jadranski muškarac:

  1. crna kosa, zalizana maslinovim uljem (Petar Grašo look)
  2. naočare na čelu
  3. sklonost ka svemu italijanskom

Jadranska žena:

  1. jaka, visoka, duga ravna crna kosa
  2. uvek na štiklama, pa čak i na plaži i u šetnji
  3. preplanula, da ne kažem prepečena

THE VISIT

Cavtat plažaU Hrvatskoj nisam bila cirka 15 godina. Ozbiljno. A jako sam htela. Sećam se uzanih uličica, stenovitih plaža i čistog mora. Nekada davno, proputovali smo primorje uzduž i popreko.

Na putu do Dubrovnika posetili smo Cavtat. Kako je moguće da je na razdaljini od samo 35 km razlika toliko velika? More je bistro, plaže su lepe, stenovite ili šljunčane, oseti se poznati miris četinara u kombinaciji sa morskom soli… DubrovnikDubrovnikPijemoDubrovnik kafu na rivi, i nastavljamo za Dubrovnik.

Grad je krcat turistima. Jedino parking mesto koje je slobodno je ispred kafane oblepljene Gotovininim slikama, torcida zastavama, onako, prijateljski nastrojeni vidi se. Šta da radimo, ostavljamo kola i molimo se da ih ne zateknemo u moru. Zujimo po gradu, jedemo pica-parče (Dubrovnik je preskup, naravno), pijemo kafu, i uživamo na stenama. Kola nas čekaju na mestu gde smo ih ostavili. Lep dan.

THE CONCLUSION

Poziram na stenamaTrebaće još puno godina da prođe pa da ta obala počne da liči na nešto. Malo to sve suviše podseća urbanistički na neki Futog ili Veternik. Ipak, promene se vide. I sasvim je ok otići na par dana, van sezone. Onako neplanski. Bez gužve frke i pevaljki. U sezoni ipak, biram Grčku. A ni Karibi nisu loši;)