Samo gledam…

januar 30, 2008

A sada malo o nečemu što se zove customer service na engleskom. Iliti usluga u Srba.

Uđem u prodavnicu. Još bolje butik. Koji ima one velike senzore što služe da hvataju lopove. Još nisam ni čestito otvorila vrata, kad eto ti prodavačice, skočila na noge lagane, i unela se u lice sa već prodavačko-standardim pitanjem (ne pozdravom) „Izvolite“?

To im je valjda omiljeni momenat. Da prepadaju nevine kupce. Onda ide standardni odgovor, samo da pogledam… Ja eto stvarno ne znam kako im ne dosadi. Prodavcima. Je’l oni možda s vrata očekuju da ja izdeklamujem nešto u stilu, o dobar dan, evo baš mi trebaju jedne cipele, ženske, na zapertlavanje, od antilopa a možebiti i glatke kože, pa vi sad to pogledajte po radnji, pa mi javite a ja ću da čekam zatvorenih očiju i da se iznenadim. Palo mi je na pament da im tako nešto odvalim pa će možda preskočiti to famozno pitanje „Izvolite“?

Dakle, u slučaju da želim malo da pogledam robu koju ću (ili neću) da kupim, je’l, zavisi od toga da li mi se nešto sviđa ili ne, sad ide onaj momenat kad prodavačica pita da li mi treba pomoć. O da, treba mi pomoć u razgledanju pomislim. Ako im kažeš lepo i ljudno „Ne hvala“, onda je verovatnoća da će te pratiti u stopu i gledati preko ramena da možda ne jedeš sladoled nad nekom košuljom ili da je nedajbože ne očerupaš tako u prolazu, skoro stopostotna. Kad napokon i uzmem nešto s vešalice da pogledam, ona će čim istu stvar vratim na vešalicu, početi užurbano da sprema iza mene, da slaže na policu ili pegla rukom, kako se ne bi videlo da sam nešto ja tu pipkala.

Posle ovih prvih simptoma očajne usluge obično pobegnem glavom bez obzira. Ako pak iz nekog samo meni znanog razloga odlučim da nešto i probam, e tu tek postaje neprijatno. Prodavačica je obično onda spremna na sve. Tražiće da izađem iz kabine u kojoj najverovatnije nema ogledala, pa onda onako bez dostojanstva i bez cipela na očigled ostalih kupaca, počeće hvalospev o tome kako mi te farmerice baš fantastično stoje, iako je sasvim očigledno da u njima izgledam kao kesa/lopta/saraga. Pošto oči imam, a i nisam više mala pa da me je sramota da ništa ne kupim, zahvalim se i ostavim robu, ide deo gde me prodavačica razočarano pogleda s pitanjem „Ne odgovaraju?“ A zatim uvređeno vraća stvar na policu a ja se osećam kao budala. *Joj, ništa nisam kupila a ona se baš trudila.* Sreća pa ova osećanja s godinama blede, tako da me sada nije briga. Al ipak. Kupujem isključivo u ne-smarajućim prodavnicama, bez upitnih pogleda i komentara o izgledu.

Hvala lepo. Umem sama da odlučim.


Fruška, napokon

januar 26, 2008

dsc00663.jpgOvako sunčan i divan dan najbolje je provesti napolju. Spakuješ par sendviča, bananu i pomorandžu i pravac Fruška. Skoro da sam zaboravila kako je dobar osećaj hodati malo uzbrdo-malo nizbrdo. Pa se obrazi zajapure. Pa se dah produbi. Pa osetiš onaj svež vazduh kako te hladi.

Osim što sam: jedva našla jaknu (sakrila se bezobraznica ispod druge jakne), napravila čaj od mrava (da, da, to se desi kad se termos ne koristi 6 meseci i stoji negde u zapećku, a mravi se gnezde), šetnja je prošla vrlo prijatno. Posetili smo crkvicu uklesanu u steni, koja je služila monasima kao isposnica. Popili čaj na Zmajevcu u fino podgrejanom planinarskom domu. Videli visibabe. Blatili se po potocima. Seli na bus i tako blatnjavi se vratili kući.crkvica1.jpg


Futmasaž

januar 24, 2008

Zbog dobrih vesti odlučila sam sebe da častim jednom masažom stopala. Za kojom sam totalni frik, od pre nekih godinu dana. Ko nije isprobao, mnogo je propustio.. Po prvi put kod profesionalaca. (Dosad sam maltretirala sve koje sam mogla).

Kako to izgleda, evo kratkog opisa.

1. Nađeš futmasažera, i u ovom slučaju internet je presudio. Medi Ped, koga zanima, može da ih gugla.

2. Odabereš vreme posle posla. Idealno bi bilo da se osećaš umorno, iscrpljeno i lomno.

3. Izuješ se.

4. Staviš noge u neki njihov mirišljavi bućkuriš.

5 Prepustiš se masaži…Sat vremena. Uz mirišljava ulja, muzikicu i prigušeno svetlo.

6. Posle ovoga uđeš u svoje cipele koje ti izgledaju ogromne. Puno prostora. Kako se to noga smanjila, nije mi jasno?

7. Osećanje iscrpljenosti i umora nestalo je. U potpunosti.

Zašto je masaža dobra, vidi se otprilike na slici ispod. Kažu, stimulacija raznih energetskih tačaka i tako neke stvari. Ja bih dodala samo: dobra zato što je toliko  dooobar osećaj da ti neko masira stopala. Eto!

Za one koji žele da osvoje ženu/čoveka svoga života, preporučujem  wiki-how kao obavezno štivo: How to give a foot massage.

footmassage


Kako sam dobila posao zahvaljujući blogu-deo 2

januar 20, 2008

Razgovor je bio u Pančevu. Uzeli smo rent-a-car po principu, kad ću ako ne sada, ipak je ozbiljna stvar u pitanju, i stigli fino, gospodski, bez cimanja po autobusima. Kroz ravnicu pa preko Beograda.
Našla sam se sa poslodavcem, na kafi, opušteno. Pričali smo o poslu, o radu, o gradu u koji idem. O životu tamo, o platama, o troškovima, o hrani, o kulturi, o programima, o jeziku…

Meni se to sve strašno dopada. Ta cela ideja. Ja u metropoli. I radim super posao. Ima svašta da se vidi. I jedna čitava kultura da se istraži.

Dogovorili smo se. Odlazim. Na koliko-nemam pojma. Dok mi ne dosadi. I dok se ne zasitim. A ako mi se dopadne, ko zna koliko ostanem. Za sada sam tako odlučila.

Znam, znam, biće mi užasno teško. I sigurno ću se zasititi, i nije sve u poslu, sve ja to shvatam. Al meni je ovoga dosta. Plate koja je svake prestupne. Izgovora tipa, imam slavu pa ne mogu da vam dam platu. Ili tipa, sin mi ide u Finsku pa smo malo ufitiljili. I onog prostora malog, i vrućine leti i hladnoće zimi i prljavog toaleta. Ma svega mi je bre preko glave.

I slobodno mi recite I told you so. Ali ne još.

Ako se sve bude odvijalo po planu, šetaću se Crvenim trgom, piti vodku mesto vina i jesti boršč (ok, ova dva poslednja verovatno neću).

Poenta je da odlazim u Moskvu. Uskoro.

🙂


Kako sam dobila posao zahvaljujući blogu

januar 13, 2008

Ovom prilikom neću pisati o tome kako zaraditi na blogu. To ne znam. Pisaću o tome kako mi je blog pomogao da dobijem nešto što se zove dream-job.

Svi znaju koliko sam bila nezadovoljna svojim poslom. Nezadovoljna-prava reč bi bila nesrećna. U momentu kada sam shvatila da ne želim da mi život prolazi tako što ću gledati na sat svakih 10 minuta i čekati 4 sata da krenem kući, počela sam da tražim novi posao. Slala cv-eve. Razglasila na sve strane, i prijateljima i poznanicima, i bivšim kolegama i sadašnjim kolegama, ostavljala biografije na sve moguće sajtove, odlazila na razgovore… Bavila se aktivnim traženjem novog posla. Uključila sve svoje antene za traženje. Usmerila se samo ka tom jednom cilju. Čak ni na planini nisam bila kako bi mi vikendi bili zagarantovano vreme za traženje posla. Imala svoju rutinu-ponedeljkom Blic posao, četvrtkom Politika, u bloglinesima mi je Infostud na prvom mestu. Rezultat je bio-nekoliko poziva, manje i više interesantnih, nekoliko zavlačenja i nekoliko obećanja.

Postoji jedno pravilo koje sam čak negde pročitala, u vreme moje prve poslovne potrage da najbolje informacije o poslu dolaze upravo od poznanika a ne od prijatelja. Statistike pokazale. Kod mene je to bio slučaj za prvi posao a za drugi, pa poznanik nije prava reč. Više je virtuelna-blog-prijateljica. Ona mi je poslala pravu informaciju u savršeno vreme. Hvala joj.

Usledila je razmena mailova sa mogućim poslodavcem zatim upoznavanje blog-prijateljice (kojoj se gubi virtuelno u nazivu) i na kraju zakazivanje razgovora te sam razgovor juče u Pančevu. Sa pozitivnim ishodom.

Nastaviće se…


Frankie Valli /The four seasons: Beggin’

januar 9, 2008

Ovo pevam ceo današnji dan. I hodam u ritmu…

Zar vas ovo prosto ne tera na ples?

E u ovakvom spotu bih vrlo rado gostovala. I nosila tako neku veliku suknju…

Beggin’, put your lovin’ hand out baby
Beggin’ you, put your lovin’ hand out baby


Post-novogodišnji detoks tretman

januar 7, 2008

Polako izlazim iz šablona krkanluka i slavlja, a mom napaćenom organizmu su potrebne promene u vidu prelaska na zdravije životne režime. Evo nekoliko mojih pravila za vraćanje u normalu:

1. Puno sna

2. Doručak u vidu Bircher musli

3. Čaj (zeleni ili crni)

4. Redovna joga

5. NE naručivanje pice u kasnim noćnim satima!

 

Recept za Bircher müsli (poznate kao i sveže musli)

Dakle, potrebno vam je, za dve osobe

7 kašika ovsenih pahuljica(3-4 kašike po osobi).ovsene pahuljice Ja nekako najviše volim ove nemačke, finije su i bolje upijaju vodu. Ima ih u Merkatoru i Idei.

pola šake badema

pola šake lešnika

sušeno voće, koje nađete po radnjama, npr: suvo grožđe, suve šljive (iseckane),Kako se prave Bircher musli brusnice, sušene kajsije…

Sveže voće koje nađete u zavisnosti od sezone (obavezno jabuka). Banane uvek fino dođu.

Pomešati ovsene pahuljice, koštunjavo voće i sušeno voće u jednoj posudi. Dodati vodu, tako da popline sve sastojke, i još malo više, slobodno neka smesa malo pliva u vodi. Otprilike 2.5 deci na 7 kašika. Sve ovo uradite uveče, pre spavanja. Poklopite posudu i ostavite da odstoji preko noći kako bi sastojci upili vodu. Nije potrebno dodavati šećer jer je suvo voće samo po sebi slatko i taman se svi ti šećeri lepo pomešaju tokom noći. Ujutru, dodate u sve to sveže voće, iseckane jabuke i na primer banane. Sve promešate i voila-idealan jutarnji obrok.