Selidba

Preselila sam se. Kako fizički tako i u virtuelnim internetskim prostranstvima. Nova soba je velika, svetla i zapravo savršena, a na internet prostranstvima sam dodala sebi jedno .com. Trebala mi je promena, pa računam, novo okruženje, nova (web) stranica u životu.Ubuduće, čitamo se na www.elektrokuhinja.com, blog je još u prilagođavanju, ali biće, obećavam potpuno finkcionalan i krajnje osvežavajući za nekoliko dana.

Da li sam već negde spomenula kako je Moskva mnogo šarmantnija leti nego zimi? Verovatno jesam. Neka,  treba ponoviti čisto podsećanja radi. Posetila sam moskovske plaže. Srebrni bor, zapravo je splet jezera i rukavaca reke Moskve, a sve to u borovoj šumi. Ako se zanemari braonkasta boja jezera, još bi se i moglo pomisliti kako se nalazite negde na mediteranu. Ipak, prijatno mesto za beg od gradske vreve i sivila solitera.

A vreme? Pa, oko 25 C sa večernjim kišama, grmljavinom, munjama, i tako nekakvim sličnim uzbuđenjima…

Srećice

U momentu kada sve oko mene izgleda kao da se raspada i da ceo svet odlazi  dođavola, svoju savršenu sreću pronalazim u:

jednom teget pokrivaču.  Mnogo je lep, odmah da vam kažem.

Svojoj novoj sobi. Obitavanju u njoj. Prilagođavanju, ja njoj i ona meni. Čišćenju. Ovo više kao metafora.

Puzzlu (ili puzlama) kako ko više voli. Upravo kupljenim, 1000 komada, i instaliranim u ugao sobe, za „posle subote“. Čim prođe subota, krećem u meditaciju. Na slici je nekakav srednjevekovni zamak na vrh brda. Baš se tako i ja nekako osećam. Pomalo usamljeno a uzvišeno. Mnogo sam poetična,  o da.

Brazilskim zvucima sa sokom od pomorandže.

Ne, ne, odlučila sam da se ne nerviram. Pa šta bude…