Blog-power

februar 23, 2009

blog-iconAko ste iole poznata faca u blog krugovima, desice vam se jedno od sledeceg. Ok, puno ljudi ce vas citati. Puno ljudi cete upoznati preko bloga. Mnoge lepe stvari ce vam se desiti. Ljudi ce poceti da vam govore – da stavi to na blog, to je tako dobra prica. Sami cete poceti da razmisljate – hm, ovo bi moglo nekome biti zanimljivo, od ovoga bi moglo nesto da ispadne.

Ali! Uvek postoji neko ali.

U nekom momentu, dobicete i sledece instrukcije. „Sve moze samo nemoj da me stavis na blog!“ Ili tipa-pazi, ako me stavis na blog…!

Cenzura!

Pretnja!

Da li se i vama to desava? Ili ja ovde nekome licim na  skandal-majstora?

Molim lepo.

Advertisements

Uhvati miša

februar 11, 2009

Ovo nije nikakva metafora već priča iz života.

Ulazim danas u zgradu, a već sam pričala o moskovskim stanovima (zgrade su u još gorem stanju, tek da se zna), penjem se uz stepenice, a ispred mene, nešto malo crno sa repićem. Mali malecki miš. Ne znam zašto ali miševi, kao ni pacovi, u meni ne izazivaju skoro nikakvu reakciju. Na svašta se čovek navikne.

Penjem se  uz stepenice – trčka i on ispred mene. Krenuo lepo gore. Dodjem ispred svojih vrata, stanem, kad stane i on. Valjda čeka da mu otvorim ili šta.

Ok, krenem ja da ga plašim. Prvo kažem beži, on ništa. Pa onda malo podviknem. Kulira miš sve u šesnaes. Dobro što nije zapalio cigaru dok me sačeka.

E onda mi je već dojadilo, mislim se, sad ako otvorim vrata, dopašće mu se lepo toplo, miris hrane, ima da mi se i useli, i tu krenem da skačem (računam džin koji pravi buku skačući mora da je strašan). On se uzmuva, krene da traži rupe po zidovima, da se penje, pa pada, pa se opet penje, a ja u čudu ne verujem!

Uplašim ja njega nekako, ili bolje rečeno uzmuvam, te posle dosta natezanja, on odskakuta uz stepenice, na četvrti sprat, a ja se na brzinu umuvam u svoj stan.

E tako drskog miša još nisam videla. Pitam se, kakvi li su im pacovi tek?


No sleep

februar 4, 2009

Opet mi je dosla u posetu. Moja stara dobra prijateljica Nesanica. Voli da se pojavi pogotovo kad sam preumorna. Onako, kad pomislim, evo sad cu zaspati. Ali ne, negde oko 4 nocu, to joj je omiljeno vreme, ne pokucavsi bane, zasedne, nalakti se, pogleda me zakrvavljenim ocima i kaze- nema spavanja. Nocas je dosla u paru. Sa Glavoboljom, ponekad pomislim da se ne razdvajaju.

Brojanje ovaca? Urbana legenda, nikad nikom nije pomoglo. Protiv njih dve se ne vredi boriti. Hajde za Glavobolju jos i znam sta bih, al u paru, njih dve su nepobedive. Nemilosrdne. Neumorne.

Treba izdrzati jos jedan umoran dan. A noc… videcemo. Mozda se pokupe i odu. Mozda ostanu. S njima covek nikad ne zna. Tesi me bar sto se vikendom retko pojavljuju.

Jos tri dana.


Nova opsesija

februar 2, 2009

Radi se o staroj kineskoj prici koja je pretvorena u mjuzikl. Muziku je radio Damon Albarn, a ovaj spot je isao na BBC-u kao promocija za olimpijadu u Pekingu. Vise o mjuziklu ovde: Monkey: Journey to the West